ÜZSÜZ

ÜZSÜZ I sif. Həyasız, sırtıq, riyakar. Bir sıra vicdansız, bir sıra üzsüz; Gəzib qara-qara hər yerdə güdür (M.Müşfiq).

ÜZSÜZ II sif. Üzü olmayan əşya. Üzsüz yorğan-döşəyə girib xəyala getdi.

ÜZMƏK
ÜZÜCÜ

Digər lüğətlərdə

бра́нный когти́ще литерату́рщик малахи́тово нака́пливание нутацио́нный осеребри́ть пиа́р скирдопра́в чисти́льный вы́нуть грушеви́дный единоро́гий за́падник парагва́йский привози́ться си́рые aftermost glow-lamp McCarthyism wimp выклянчивать вышлифовать нацеливаться отпарить