qolayca
1. прил. гзаф асант, зегьмет алачир, гзаф кьезил (мес. кӀвалах); 2. прил. кутугай, къулай, регьят (мес
I нареч. 1. легко, нетрудно 2. удобно II прил. удобный. Qolayca yer удобное место
sif. 1. Çox asan, zəhmətsiz, çox yüngül. Qolayca iş. Bu işi qolayca (z.) görmək olar. 2. Uyğun, münasib, rahat