ƏMANƏTÇİ

sif.
1. Əmanət verən adam.
// Əmanət kassasında pulu olan adam. Əmanətçilərə xidmət.
[Müstəntiq:] Yox, sən qurtar get, indi uzaq kəndlərdən gəlmiş əmanətçilər kassa qabağındadırlar, sizi gözləyirlər. S.Rəhimov.

ƏMANƏT
ƏMANƏTDAR

Digər lüğətlərdə

гнездова́ться зате́м объявля́ть переги́бщица повива́ние подозре́ть соска́кивать часо́венный неприя́тность поприве́тствовать поси́литься праязыково́й сла́женность чужестра́нка схема (с)трухнуть baiter horrify Scotswoman soldo stubble-feeding tarp карамелька лубяной накаливать