ƏFLATUNİ

sif. [ xüs.is. -dən] Sırf mənəvi xarakter daşıyan, qeyri-şəhvani. Əflatuni eşq (məhəbbət).
// Praktik məqsəd güdməyən, mücərrəd.
ƏFLATUN
ƏFRAD

Digər lüğətlərdə

вмерза́ть голодне́нько забаю́кать недозрева́ние раскося́к сухоя́дец бриллиа́нтик кант координи́ровать лещи́новый обогрева́тель сюр тандем хала́тный ша́шечка переслега стомик antibody at-large cadaveric diversiform Donnybrook Fair endotoxin tastefulness флорентиец