GƏRDUN

is. [ fars. ] klas.
1. Göy qübbəsi.
2. məc. Tale, bəxt, fələk, iqbal.
Nə yar edərdi cəfa, nə rəqib, nə gərdun; Zəmanədə bu cəfalar mənə qəzadəndir. S.Ə.Şirvani.

GƏRDİŞ
GƏRƏK

Digər lüğətlərdə

альпиниа́да ара́ка Байра́м изги́бисто насека́льщица рыда́юще экарте́ якша́ние дека́брьский картографи́ческий магни́тить по-у́личному сенс сторожи́ть уле́щивать фи́зико-техни́ческий шалопут discriminate goat's-beard green onion havoc pachydermatous smuggle расщепить устремить