MÖVCİB

is. [ ər. ] klas. Səbəb, bais.
□ Mövcib olmaq – səbəb olmaq, bais olmaq.
Cahil oğlanların qız toyuna dürtülməsi yetişmiş qızlar tərəfindən … etiraza mövcib olmazdı. R.Əfəndiyev.

MÖVC
MÖVCİBİNCƏ

Digər lüğətlərdə

гематоге́нный гиаци́нтов доскона́льный по-ма́миному по-молча́лински по-пёсьи таинственный филети́рование во́рог вы́честь дарма́ заколба́сить изгоня́ть л полугодова́лый поре́зать валендоровое докука fish-oil funnies neums nowaday road building залихватский отвергнуть