VACİBAT

is. [ ər. “vacib” söz. cəmi] köhn. Din və köhnə adab baxımından yerinə yetirilməsi və ya riayət edilməsi vacib olan işlər.
// Ümumiyyətlə, çox vacib olan şey.
İnsan üçün gəzmək vacibatdandır. H.Zərdabi.

VACİB
VACİBLİ

Digər lüğətlərdə

-ил-(о) брюне́тистый кропи́льница ку́рдский на кули́чках ошиба́ть прива́т-доценту́ра рыхля́к тя́пка универсиа́да просоли́ть слаломи́стка содо́м и гоморра у́быль мот холить courgette larkspur multinomial nighness натяжение отвориться сталактит щепетильный электродоение