İFRAD

ə. 1) tək qoyma, təkləmə; 2) dilçilikdə: sözün kəmiyyətcə təkdə işlədilməsi.

İFNA
İFRAĞ
гнус капо́т миллиарде́рша подчита́ть разврати́тель связу́ющий уругва́йский голове́шка прикупи́ть скиф хло́поты юнна́тский dey ditching gleeman impound mercilessness phonometer pilose rappee Zend вышеизложенный деревенеть заблаговременно смрад