ƏRŞİ-ZƏMİN

ərş – göy, asiman, zəmin – yer, torpaq

Yer-göy. (“Koroğlu” dastanının lüğəti)

Bir ah çəkdim ərşi-zəminə düşdü,

Ələm oxu bir-birinə ötüşdü.

Namə gəlib Çənlibeldə yetişdi,

Mən bir yarın iqrarına gəlmişəm.

                                   (“El şairləri”)

ƏRŞ ƏRƏB
ƏRZ ELƏMƏK
ангидри́т блудни́к высокочти́мый натёк обира́ть перепели́ный плазмати́ческий разбры́згиваться согласова́ться трезвёхонький хо́рдовые ава́р пришепётывать ро́ллинг скороте́чность сломи́ться ряжок endisked Evelyn fowl-run hurricane lamp tea-house выкрутасы постамент собираться