FÖHŞİYYAT

[ ər. “föhş” söz. cəmi] Ədəbə, tərbiyəyə və əxlaqa müğayir iş, əməl, hərəkət; əxlaqsızlıq.
// Əxlaqsız və ədəbsiz səhnələri təsvir edən ədəbi əsərlər və ya şəkillər.
FÖHŞ
FÖVC

Digər lüğətlərdə

анти́чность в стра́хе затруднённость обнаготи́ться скотопромы́шленник широкомо́рдый штемпелева́ние электромашинострое́ние кодифици́рованный потщи́ться стра́ивание суесло́вить absolutory censoriousness contaminator curative isthmus mooted red fir tool up гранатомёт закупщик зубрила размяться тритий