KEŞKƏ

is. məh.
1. Dərinin üzərində əmələ gələn ərp. Əli keşkə atıb.
2. Quru meyvənin üstündə şəkərdən əmələ gələn ağ qat. Əncir qurusu keşkə atıb.
KEŞİŞSİFƏT
KEŞKƏL

Digər lüğətlərdə

во всеору́жии кре́слице люби́мица покида́ться узо́рный бог мой! брахма́н в одноча́сье вы́учка крахма́листость лосёнок селекциони́ровать специфи́чность Петрозаводск attach chordae forgetive kumquat Magna Charta mud sill polish off puny волоком погудка проворство