KƏNARSIZ

sif. Ucu-bucağı olmayan, nəhayətsiz, sonsuz.
Ay çıxıbdı kənarsız; Niyə məni qınarsız? Açıb desəm dərdimi; Od tutarsız, yanarsız. (Bayatı).

KƏNARLAŞMAQ
...KƏND

Digər lüğətlərdə

воронить горби́нка гы́мкать куде́сничество наха́лка неприложи́мость преста́рый стволо́вый телевы́шка часо́вня вала́ндаться вати́н и́мечко кила́ маразма́тик парадокса́льный парламентёрский разнопла́ново mash-wart Nagasaki nip out phytochemicality wrapper датский подслащивать