MÜTƏAQİB

sif. [ ər. ]
1. Bir-birinin arxasınca gələn, bir-birini təqib edən.
2. Dalısınca, arxasınca, ondan sonra.
[Ərən:] Bunu mütəaqib gözəl üzlü, qəvi əndamlı gənc bir oğlan da gəldi. Çəmənzəminli.

MÜTARİKƏ
MÜTƏARİF

Digər lüğətlərdə

взбура́вить забива́ние ло́зный недозрева́ть одома́шниться выде́рживание гро́шик докорми́ть зо́мби невою́ющий ножо́вка раскали́ться шоферю́га шкотский bushing hakeem phase line secernent ubiety автономный бурчание измыслить основа полагаться приключение