YƏĞMA

is. [ fars. ] klas. Özgənin malını zorla əlindən alma; çapovul, qarət, soyğun(çuluq).
Verir yəğmayə nəqdi-gəncin olcaq pasiban sərxoş. Füzuli.
Qoşun qaçdı, boşaldı meydani-cəng; Bütün getdi yəğmayə tupü tüfəng. M.Ə.Sabir.

YƏD
YƏHƏR

Digər lüğətlərdə

засе́ивать мутнова́тость обвощи́ть органи́чный полураскрыва́ть присуча́льщик сообщи́тельный травми́ровать феодали́зм ара́тский жаро́венка кровосо́с мужчи́на постёгивать давись leisureless petroliferous priestling витаминный дистанционный зашторить землетрясение парный промышленник рано