YƏĞMA

is. [ fars. ] klas. Özgənin malını zorla əlindən alma; çapovul, qarət, soyğun(çuluq).
Verir yəğmayə nəqdi-gəncin olcaq pasiban sərxoş. Füzuli.
Qoşun qaçdı, boşaldı meydani-cəng; Bütün getdi yəğmayə tupü tüfəng. M.Ə.Sabir.

YƏD
YƏHƏR

Digər lüğətlərdə

колонна́да малоусто́йчивый обма́зочный отмани́ть подъя́зок свободолю́бие фашизи́роваться дозволи́тельный жуликова́тость отмора́живать пересто́йный подме́нно реформи́стский трёхлине́йка энергоёмкость кандило burns mesoscaphe pyrometallurgy starboard wimble излишне ленточный паяльник столетник