KÖKƏLTMƏK

f. Yaxşı yemləmək, bəsləmək, qulluq etməklə kök hala gətirmək; kökəlməyə səbəb olmaq. Toyuqları kökəltmək. Uşağı kökəltmək. Yağlı süd uşağı kökəldər.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • KÖKƏLTMƏK bəsləmək
KÖKƏLTMƏ
KÖKKƏSƏN

Digər lüğətlərdə

взго́рбиться пу́рка распознава́ть темнёшенько челове́чный бзик дамо́клов долбану́ть караси́ный лемех поло́пать полукафта́н прива́л разопрева́ние сальди́роваться торба́сы федери́ровать клип мездра capillary grease-retainer honey запахать изойти находчивость