Külbeyi-hicranda qalmışam həzin; O şahibazımın çəkərəm qəmin.
KÜLBƏ₂
[ fars. ] köhn. Koma, daxma, qazma.
сущ. 1. тӀанурдин, куьредин гьава ялдай тӀеквен; 2. кварцин тӀеквен (кьал кутуна дуьдгъвер хьанватӀа килигун патал)
Tam oxu »1 I сущ. 1. поддувало (отверстие под топкой, пропускающее воздух для усиления тяги при горении) 2. диал
Tam oxu »is. 1. Təndirdə, kürədə hava çəkmək üçün deşik. Təndirin külbəsini açmaq. 2. Nehrənin deşiyi
Tam oxu »