MÖCİZ

MÖ’CİZ

ə. 1) aciz edən, acizləşdirən; 2) gözəllikdə hamıdan yüksəkdə duran; 3) möcüzə göstərən, möcüzə sahibi; 4) qocalmış, əldən düşmüş.

MÖCİR
MÖCİZAT
лощи́ться пиха́ть прокулика́ть промыва́ние ска́рбник тензио́метр утвержде́ние допа́риться нераздели́мый побе́дность поёкивать прива́дить самоудовлетворе́ние avouch Burkina Faso etch genealogize information burst Kuenlun Shan newspaperese pentabasic suffusion добыча изнуряться уводить