QORLU

sif.
1. İçində qor olan, qoru olan. Qorlu küldə bişmiş kartof. Qorlu kösöv.
2. məc. Sağalmamış, ağrıdıcı, göynəyən.
Bu sözdən elə bil Həsənin qorlu yarasının üstünə köz basdırıldı. A.Şaiq.

QORLATMAQ
QORODNİÇİ

Digər lüğətlərdə

-ечк-(о) дообору́довать задеревене́ть занима́ться заплеска́ть изло́манный кантиле́нный обго́нка обсыха́ть перешпиго́вываться размунди́риться сна́шивать до́низу натоща́к неме́тчина уши прогуде́ть фанабе́р betimes contentiously Lenin Peak Podunk stem unnoted обознаться полесье