BƏDƏFKAR

is.sif. [ fars. bəd və ər. əfkar] Sui-qəsdçi, cinayətkar, cani.
[Çopurov:] Kəlbalı naməlum bədəfkar tərəfindən qəflətən vurulmuşdur. S.Rəhimov.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • BƏDƏFKAR bədəfkar bax cani
BƏDƏBƏDDƏ
BƏDƏFKARLIQ

Digər lüğətlərdə

ни конца́ ни кра́ю подбо́рный реванши́ст столя́рничание узкоспециализи́рованный чистописа́тель эксплика́ция вда́вливаться дели́тель ота́пливаться отбрако́вывать предостере́чь прозева́ть турбогенера́тор уду́шье инстинкт editorialize encounter groupie worrier автострада достигать запас матерный новомодный трёхсторонний