BƏDAHƏT

is. [ ər. ]
1. köhn. Aşkarlıq, aydınlıq, əyanilik; dəlilə, sübuta ehtiyacı olmama.
2. Birdən-birə, fikirləşmədən söz söyləmə və bu cür söylənilən söz, şeir və s.
BƏD
BƏDAHƏTƏN

Digər lüğətlərdə

второчи́ть непо́лный обуче́ние прете́нзия расце́нка суво́ровец телете́кст торгова́ться цитоло́гия бобрёнок кладби́щенский подлакиро́вывать гран coal-owner drought-resistant etymologicon invertible блудница ехидство королевич одомашниться перераспределить предустановленный розыск спелый