QIRMABIĞ

sif. Bığının üstü qayçılanmış, qayçı ilə vurulmuş.
İri gövdəli, göy paltarlı, qırmabığlı Qocaoğlu kövşəndənbiçindən idarəyə qayıtdı. S.Rəhimov.
Məmmədəlişah qaraqaş, qaragöz, qara qırmabığlı və qarayanız bir adam idi. P.Makulu.

QIRMABADAM
QIRMABIĞLI

Digər lüğətlərdə

заны́ть интере́сы ле́нточник макраме́ настру́гивание неувяда́емость подража́тельность святота́тственно сниже́ние фотохроми́зм барбари́ска окоси́ть перебо́йный просла́бить расстыко́вывать укроти́ться фасе́тчатый экспорти́роваться цикл burial mound finfoot Helios milk-churn shrike surah