İBADƏTKAR

is.sif. [ ər. ibadət və fars. …kar] İbadət edən, səcdə edən, səcdəedici.
[Ərən:] Mariqeri diz çökərək Sfinks heykəlinin üst səkisində oturan bir qızın ayaqlarını qucuyub ibadətkar bir vəziyyət almışdı. Çəmənzəminli.

İBADƏTXANA
İBARƏ

Digər lüğətlərdə

богаты́рски долгосро́чный куст нумероло́гия отде́лываться отпасти́ покури́ть про́шва раска́ркаться склероти́ния доро́ги ма́менькина дочка провиса́ние програ́ммщик разу́мник самообложе́ние брутто corymb gosling strewn field wind load геройский драматизм жестикулировать старинный