İSABƏT

is. [ ər. ]
1. Hədəfə çatma, hədəfə dəymə, hədəfə yetişmə.
□ İsabət etmək – dəymək, çatmaq.
Tapança bir daha partlar, [güllə] Əşrəflə Musanın arasında duran Rozanın köksünə isabət edər. H.Cavid.

İSA-MUSA
İSAQ-MUSAQ

Digər lüğətlərdə

были́нка длинноборо́дый жёваное задури́ть излива́ться нату́жистый незря́чая окатоли́чивать госпожа́ до смешно́го зачерстве́лый обличи́ть пошёл предуготовля́ться психофармакологи́ческий слета́ться лишить -нос Софония aviary encroach petrol pump shawm гноение кюветка