İTQILIQ

sif. dan. Bədxasiyyət, rəftarsız, heç kəslə yola getməyən. İtqılıq adam.
– Veys acıdil və itqılıq olduğundan arvaduşaqdan heç biri ağacın dibinə gəlməzdi. Ə.Əbülhəsən.

İTKİSİZ
İTQIRDI

Digər lüğətlərdə

ассоции́роваться выла́мывание вытру́шиваться дья́вольщина с раска́тцем стафилоко́кковый уби́ть ука́чивание чи́чиковщина вирили́зм вскры́ться дистилля́тор нашвы́ривать полновла́стие порозове́ть стих фелука headhunter mainstay psilocin unroof антропоид додекаэдр прихвостень протяжно